Prvih par meseci
fotografisanja sa Banetom imali smo oboje izražen taj čuveni početni
entuzijazam... mnoštvo ludih ideja, zanimljivih predloga o sledećim lokacijama
za slikanje, rekvizitima i aksesoarima uz pomoć kojih je moj look trebao biti još
upečatljiviji...
Treba dodati da je za svaku foto sesiju sa Banetom trebalo raditi
i na fizičkoj kondiciji i izdržljivosti. U to vreme nisam vežbala, nisam išla
na fitnes, pa sam imala problem da ga pratim u štiklama, nekad i kilometrima,
dok on pronađe dovoljno uzbudljivu lokaciju za fotografisanje. Mesta koja je on
birao su bila uglavnom daleko od urbanog sveta, to su nekad bile bare, nekad
napuštene kuće na obalama reke, splavovi sa nedovoljno očuvanim daskama ili čak
šiblje. Morala sam da se penjem na drveće, da se provlačim između trski, da
neumorno hodam po blatu, a da pri tom ne pokvarim šminku ili ne daj Bože
pocepam haljinu. Sećam da sam se jednom, u skladu sa njegovom vizijom, popela na granu
nekog ogromnog drveta. U momentu sam se zamislila i počela da gubim ravnotežu i
polako padam. A njegov izraz lica bio je za pamćenje... samo se sledio od straha i ostao kao
ukopan u mestu, zabezeknut, jer zna šta sledi... Ipak, u zadnjem odlučujućem
trenutku sam uspela da uspostavim balans i sačuvam svoje kosti za dalje
fotografisanje. Naše foto sesije su toliko bile i drugima jedinstvene da su nas
često na snimanjima pratili moja snaja, mala bratanica, njegov rođak iz
prodavnice... Oni su ujedno bili ponekad zaduženi da nose brojne rekvizite i
pomagala koji su upotpunjavali celokupni doživljaj ovekovečen na fotografijama.
Tako sam imala postove na kojima poziram na čamcu sa violinom ili pecaroškim štapom. Niti sam znala da sviram violinu niti sam ikada do tada
pecala, ali Bane je svako fotografisanje bojio svojim vlastitim autentičnim
tonovima.
Sve u svemu, u tih par meseci bila sam ushićena što imam
najzanimljiviji hobi na svetu i svakog dana sam sa određenom dozom neizvesnosti
čekala na novi Banetov predlog mog narednog posta. Originalan sadržaj i
nesvakidašnja mesta na kojima su se snimanja odvijala, pomešana sa neobičnim
modnim kreacijama, uticale su da se nekolicina ljudi zainteresuje za moj blog.
Postepeno sam počela da stičem nove pratioce i dobijam toliko željene
komentare.
Ipak, vremenom i naše zajedničke ideje su se izlizale, odjek među
drugim blogerima nije bio onakav kako smo to zamišljali i priželjkivali, pa su
se već u proleće 2014.godine postovi. kreirani u saradnji sa Banetom, znatno
proredili i sve mi je bilo teže da zamolim da se ponovo dodatno angažuje i da
odvoji malo vremena da me fotografiše...
Nema komentara:
Objavi komentar